субота, 23. јул 2016.

Creep (2004)


Režija: Christopher Smith
Uloge: Franka Potente, Sean Harris, Vas Blackwood

Po izričitoj želji Emira Čauševića pogledao sam film Creep mada sam ga svojevremeno „overio” na tada popularnim „diviksima” iz sada uveliko pokojnog lokalnog DivX kluba. Creep nikako ne treba da mešate sa istoimenim filmom iz 2014. godine (koji je mnogo hvaljen a meni tek prosečan) jer je u pitanju ostvarenje relativno poznatog Christophera Smitha (Severance, Triangle) snimljeno u britansko-nemačkoj koprodukciji. Po rečima autora Creep je nastao pod uticajima legendarnog An American Werewolf in London dok se kritičari kunu u majku da film više liči na stari kanibalistički Death Line iz 1972. godine. Ovaj potonji nisam gledao, na onaj prethodni film definitivno ne liči mnogo pa Creep opisujem odrednicom - The Midnight Meat Train meets Descent meets Hostel.


Nakon odličnog uvoda koji se odigrava u londonskoj kanalizaciji priča u fokus stavlja plavokosu Nemicu Kate koja se sticajem određenih okolnosti trenutno nalazi u Londonu. Pokušavajući da prebegne sa jedne žurke na drugu Kate se obrela na stanici metroa čekajući poslednji noćni voz ali je zadremala i prespavala ga (eh, taj tihi londonski metro). Kada se probudila nakon dremke videla je da na stanici više nikoga nema, sve kapije su zaključane, telefonske linije su u prekidu/isključene, signala za mobilnu telefoniju nema a jedini dežurni čovek na stanici sedi zamandaljen u kontrolnoj sobi i definitivno nije sam svoj. Idealan zaplet za pospešivanje londonskog turizma i noćnog života glavnog grada Engleske! No, Kate se nikako ne predaje. Umesto da na klupi čeka jutro ona se svim silama trudi da ode na famoznu žurku pa ulazi u prvi naredni voz koji (neplanirano) nailazi. Na njenu žalost i iznenađenje voz je potpuno prazan a staje već u prvom narednom tunelu: jedini lik koji se nalazi u ovom vozu pokušava da je siluje a u toj nameri ga sprečava nešto divlje što se nalazi iznad ili ispod voza. Nasilnik biva gotovo rasporen, Kate beži hodnicima kako bi pronašla ponoć a kada je pronađe jedini potencijalni izlaz iz stanice biće kroz tunele i hodnike kanalizacije. 


Najtrapaviji deo filma je upravo uvod jer neki njegovi delovi nisu previše ubedljivi a oni drugi sadrže previše slučajnih koincidencija. Recimo, nije ubedljivo da se jedna devojka probija kroz hodnike, tunele i štrokave rukavce stanice i kanalizacije kada u osvetljenoj (pa možda i video nadziranoj) čekaonici može da sačeka jutro (maksimalno 5 časova deli poslednju noćnu i prvu jutarnju vožnju). Prevelika slučajnost se ogleda u sceni u metrou kada Kate naleće na nesuđenog silovatelja koji je znao da će baš Kate biti zaglavljena u podzemlju i da će baš ona jedva stići na upravo tu liniju. Dalji tok filma se dešava na nekoliko podzemnih nivoa: u čekaonicama, tunelima, kanalizaciji i nekakvim prostorijama koje su, čini se, davno zaboravljene od uprave grada. Vizuelni izgled svih ovih prostora je odličan, počevši od autentičnih čekaonica i stanica pa do veoma prljavih, trošnih prostorija nepoznate namene. Tuneli ne pružaju maksimalan osećaj klaustrofobije ali gledalac bukvalno oseća svu bezizlaznost situacije jer ovaj lavirint hodnika, soba, prostorija i tunela naprosto nema izlaza: gde god da se Kate (i njen tadašnji pratilac) upute nailaze na zid a odmah do tog zida pojavljuje se pomahnitali mutirani kanibal koji se u kanalizaciji oseća kao kod svoje kuće.  


Delovi filma koji uključuju aktivnosti ovog mutiranog poluraspadnutog kanibala su grafički najatraktivniji i za horor gledaoce definitivno najefektniji. Izgled monstruma je odličan, maska deluje veoma kvalitetno, a njegova pojava nije toliko zastrašujuća koliko odvratna i izaziva gađenje. Istina, film poseduje nekoliko momenata koji su veoma zastrašujući (recimo, „pranje” ruku tokom „operacije”) ali se Creep ipak pre može nazvati gnusnim nego strašnim filmom. Sam monstrum ima svoj istorijat i pozadinsku priču (veoma dobri i kvalitetni detalji iz poslednje trećine filma) ali motivi njegovog ponašanja ipak ostaju u magli. Pretpostavljam da više od ovoga nije ni bilo potrebno ovakvom filmu jer pomahnitalim krvolicima najčešće nije potreban jak razlog da krenu u masakriranja. Što se ostalih sporednih likova tiče bukvalno svaki ima veoma kratak vek trajanja: Creep je pravolinijska priča sa samo jednim likom, Kate, a svi ostali su tu da joj pruže isključivo trenutnu pomoć, da se uz pomoć njih film dalje odvije ili prebaci na novu lokaciju a odmah nakon toga dotični će skončati već iza prvog ugla. Tada stupa na scenu sledeći sporedni lik sa takođe kratko definisanim vremenom trajanja i osiguranom brutalnom smrću. Najsimpatičniji sporedni karakter ipak ostaje živ na kraju filma a na vama je da otkrijete ko je u pitanju.


Bez obzira na brojne zamerke koje se stavljaju izboru glavne glumice ovog filma meni se Franka Potente svidela, ne samo po izgledu već i po načinu na koji je iznela lik svog karaktera. Franka je postigla da njen lik izgleda veoma izbalansirano i da se uvek nalazi na granici između klišeiziranog i simpatičnog, za čiju sudbinu strepimo. Njoj definitvno na ruku ne ide trapav uvod ali joj scenario donekle pomaže time što je ne dovodi u mnogo situacija koje nerviraju gledaoca. Ipak, situacije kada se negativac opauči ali isključivo jedanput postoje (umesto da mu se faca ulubi dok ne postane pihtijasta masa), samo da bi se on nešto kasnije pridigao i nastavio svoj ubilački pohod. Smeta i dosta nelogičnosti: ukoliko se telefon isključuje a kapije zatvaraju zašto se ne gase i svetla a posebno svetla koja se nalaze u davno napuštenim hodnicima kanalizacije? Dalje, zašto se u prostorijama (pretpostavljam stare kanalizacije) nalazi operaciona sala i kojim namenama je služila? Aktivnosti pomahnitalog mutanta su na ekranu brutalne i ubilačke ali ono što radi offscreen daje jednu potpuno drugačiju, kreativniju crtu (sveže zazidana vrata, naprimer). Sve ovo ostaje nepoznanica (uključujući i pitanje ko je doktor na slikama) pa ukoliko želite kompletno zaokruženu priču u Creep je nećete naći.


Ono što ćete naći u ovom filmu je velika doza napetosti, osećaj bespomoćnosti i strepnje za devojku koja se iz prilično glupog razloga našla u ovakvoj situaciji i vrlo jednostavan film sa jednostavnom pričom. Kompletan film je savršeno vidljiv bez obzira u kojem ambijentu se odigrava a režiser filma (kome je ovo debitantsko dugometražno ostvarenje) ne luduje kamerom i uvek dešavanja prikazuje na odgovarajući i najlogičniji način. Dakle, Creep ne nudi ništa novo ali to što nudi je veoma korektno što je sasvim dovoljno za prekraćivanje slobodnog vremena. Što se mene tiče ostajem pri istoj oceni koju sam filmu dao 2005. godine - 6/10.

+ napet i dinamičan

+ brutalan i gnusan

+ završetak filma

— neubedljiv uvod

— mnogo nejasnoća 


Ocena: 6/10




1 коментар:

  1. Sad odgledah. Superiška za ubiti vreme :D
    Doktor sa fotografija je njegov otac, ludak...

    ОдговориИзбриши