понедељак, 15. мај 2017.

Bethany (2017)


Režija: James Cullen Bressack
Uloge: Stefanie Estes, Zack Ward, Tom Green

Na omotu filma Bethany ponosno stoji kako je u pitanju film Jamesa Cullena Bressacka pa ukoliko ste njegov fan (u šta sumnjam) eto vam prilike za jednoipočasovnu filmsku radost (njegov najpoznatiji film 13/13/13 sam ocenio sa užasnih 2/10). Dotični gosn. Bressack je pre par godina osnovao producentsku kompaniju sa našim starim znancem, Zackom Wardom, dotična bi trebala proizvoditi mikrobudžetne horor filmove, a Bethany je drugi uradak koji je izašao iz te njihove kuninje (prvi je Restoration koji sam ocenio sa takođe veoma niskih 3/10).


Ispod ponosnog natpisa ko je autor ovog filma na omotu Bethany stoji još nešto, mnogo zanimljivije: natpis ”A Real American Horor Story”! Nakon pogledanog filma mogu reći - da, ovo jeste tipična američka horor priča, moderna, oslaba, nestrašna, neatraktivna, spora, mahom dosadna, generička, neoriginalna i hiljadu puta viđena, dakle baš onakva kakvu očekujemo od moderne američke horor produkcije (pa još niskobudžetne) a onda još i sa ponosom navedene na omotu filma. Upravo zbog toga Bethany pre nego u bilo koji drugi horor podžanr spada u - filmove sa efektnim omotom a (prilično) praznim sadržajem, sve brojnijim podžanrom modernih horora koji su namenjeni isključivo jednokratnoj zabavi i zaboravu a koji privlače potencijalne konzumente po supermarketima ili VOD online sekcijama (u kompletu sa povoljnom cenom) primamljivim omotom. Da, najefektniji, najuzbudljiviji i najkvalitetniji detalj ovog filma jeste njegov omot a ukoliko očekujete da u samom filmu vidite nešto zanimljivije, atraktivnije ili strašnije bolje je da zaobiđete Bethany. Ukoliko je zaobiđete nećete biti ni prevareni tim istim omotom jer biste nakon odgledanog filma shvatili da se devojčica sa omota u filmu ni ne pojavljuje (zapravo pojavljuje se neka slična ali u nešto drugačijem, neatraktivnijem izdanju).


O čemu se ovde radi? O mladom bračnom paru, Claire i Aaronu, koji se nakon smrti njene majke useljavaju u njenu porodičnu kuću što kod mlade žene izaziva niz traumatičnih iskustava i jezivih vraćanja u ne baš najsrećnije detinjstvo. Uspomene na mračno odrastanje, depresivnu majku i imaginarnog prijatelja dovode do sve većih košmara, kako noćnih tako i onih na javi, pa veoma brzo Claire neće znati šta je zbilja a šta proizvod njene ne baš najzdravije psihe. Njene učestale i zastrašujuće vizije postaju sve bolesnije i brutalnije pa sve kulminira samopovređivanjem (ne prvim, kako kasnije saznajemo) tokom kojih suprug Aaron zaista ne zna šta da radi ali pokazuje zadivljujuće strpljenje. Supruga za sve incidente optužuje nevidljivu Bethany, imagionarnog frenda iz detinjstva, u koju Aaron ne veruje ali kasnije spoznaje kako je supruga bila apsolutno u pravu (naravno, jer se sa traumama supruge mora i on suočiti, kao i svaki primeran husband, jel'). Sasvim očekivano se ispostavlja kako u velikoj kući postoji velika misterija (a kakva bi drugo) koja se mora odgonetnuti ukoliko supružnici žele hepiend (čitaj: ukoliko ne žele skončati preklani) a nije nikakav spoiler ukoliko vam kažem da je sve povezano sa misterioznom devojčicom sa omota filma koja i jeste centralni lik ovog ostvarenja.


Upravo zbog toga je i šteta da fokus Bethany nije upravo na njoj nego se film veoma dugo i u principu ne toliko potrebno bavi Claire i Aaronom, tačnije - njenim psihičkim problemima, vizijama i traumama a njegovim pokušajima da se izbori sa tim. Da je akenat više stavljen na Bethany film bi svakako bio efektniji, poučniji, šokantniji i tužniji iako sve od ovih elemenata vidimo o finalu filma koje je za klasu ili dve bolje i kvalitetnije od dotadašnjeg njegovog toka. Pre ovog finala, koje dobrano popravlja utisak o ovom oslabom filmu, gledamo mnogo toga što čini gotovo svaki horor film, pa i onaj uspešan: tu je ogromna građevina, ne baš najbolje osvetljena ali zato sa velikim brojem prostorija (i onih tajnih), sa mnogo senki i mračnih prostora, vidimo brutalne vizije i jump scare scene (ili makar pokušaje istih), gledamo ženu sa traumatičnom prošlošću koja vidi prikaze jezive devojčice i gledamo supruga koji joj ne veruje, vidimo poremećenu majku i posledice koje je ona proizvela... Sve ovo u nekim drugim filmovima uspešno funkcioniše ali u Bethany samo delimično: ambijent lokacije nije iskorišten do kraja iako se režiser trudio, horor scene nisu previše strašne, većina ih je mnogo puta viđena, priča nije ni malo originalna (i na ovim stranicama ima nekoliko horora na istu temu) a film pre svega generiše dosadu, makar u svojoj prvoj polovini.


Kamera je u većem delu filma pristojna, nekada i odlična (tokom malobrojnih POV scena), trudi se da stvori jezive kadrove mahom se postavljajući ispod likova ili u podnožju prostorija, recimo stepenica, ali katkad jasno otkriva kako je ovo vrlo jeftin film (tokom flashback scena koje su nešto slabije ili kada je kamera bez stalka). Specijalni efekti su tek prolazni; dok scene ubistava deluju ojeftino prikaza devojčice može da prođe, iako i ona deluje niskobudžetno i animirano. Stefanie Estes u ulozi Claire je zadovoljavajuća, Shannen Doherty u ulozi majke takođe, iskusni Zack Ward (Haunted, Don't Blink) se dobro snalazi u ulozi Aarona ali se nije toliko dobro snašao u ulozi koscenariste. Priča nakon dosadnjikavog uvoda u nastavku počinje da generiše nerealne i glupe situacije (scena klanja, naprimer) a završetak ne uspeva da zatvori priču na zadovoljavajući način i da popuni sve otvorene rupe, kojih ima poprilično. Mnoge stvari ostaju nelogične i nakon „logičnog” završetka a veliki problem ostaje i moralnost ovako prikazanog hepienda jer poruka gledaocima kako je zbog bračne sreće poželjno zakopati leš ubijenog nesrećnika nije baš najsrećnija.

+ emotivan i šokantan završetak
+ gluma; ponekad odlična kamera
— neoriginalnosti i poneke gluposti
— nestrašan i prilično dosadan film
— loša završna poruka i nelogičnosti


 Ocena: 4/10

0 коментара:

Постави коментар