четвртак, 08. јун 2017.

7 Witches (2017)


Režija: Brady Hall
Uloge: Persephone Apostolou, Danika Golombek, Megan Hensley

Neću početi ovaj opis rečima kako je u pitanju još jedno oslabo novije horor ostvarenje jer se to naprosto podrazumeva, baš kao što ne treba ni naglašavati kako su centralne figure ovog filma veštice jer se to jasno vidi iz naslova. Upravo činjenica da se radnja vrti oko dotičnih pomaže u razumevanju davno odigranog trominutnog crno-belog prologa, kada nepoznati muškarac puškom tamani određeni broj ženskih osoba, uključujući i devojčice. Nakon toga radnja se seli u sadašnjost i prati jedan mladi „skladni” par, Kate i njenog verenika, a naša pretpostavka je da će se film ubrzo fokusirati na život veštica u modernom društvu...


Ubrzo i hoće jer se ovaj gore spomenuti mladi par uputio na porodični samit koji prethodi sutrašnjoj udaji najmlađe članice porodice, devojke po imenu Rose. Upravo pristigla Kate zapravo i ne razgovara sa svojim verenikom već pred svojom porodicom simulira skladan odnos dok mu (kako je već isplanirala) neposredno nakon ceremonije sestrinog venčanja ne da „nogu”. Ipak, to nije jedini Katein problem jer se sa većinom svoje porodice ne slaže, najblaže rečeno. Odmah po dolasku izbijaju varnice koje konstantno prete da prerastu u pravi porodični požar a sve biva makar privremeno ugašeno od strane starijih članova porodice i roditelja. Međutim, ono što je najzanimljivije u celoj priči je to što se mlada Rose ne udaje za nekog momka već za goth devojku po imenu Aggie, u čijem selu na obali okeana će se i obaviti sutrašnji čin venčanja. Urbana (pri)gradska porodica u koloni odlazi u dom svoje nove snajke gde upoznaje njenu ne baš sasvim običnu porodicu a u skladu sa životom kojim žive i obred venčanja će biti potpuno nestandardan za moderna gradska shvatanja. Verujem da bi i mnogi od prisutnih Roseinih rođaka bili zaista iznenađeni viđenim običajima koji vladaju u Aggienoj porodici samo da su mogli na nogama dočekati finale fešte, jel'. 


Da, vlasnici sačmara iz kolonijalnog doba nisu uspeli da se izbore protiv najezdi veštica pa su one preživele i nekako funkcionisale sve do današnjih dana, preživljavajući u malim i zatvorenim zajednicama, daleko od bilo kakve civilizacije (s kojom su imali dodira samo po potrebi, baš kao i u slučaju ovog venčanja). Problem ovog filma je što principe i zakonitosti po kojima ova grupa ljudi vekovima živi ne saznajemo u celosti već se malobrojni delovi njihovih običaja i osobina samo usputno saznaju. Pretpostavljam da autor filma i nije imao neku ideju kako da osmisli život veštica u XXI veku a da to izgleda koliko-toliko ozbiljno pa je zanemario sve dosadašnje veštičje klišeje i napravio miks mogućeg i nemogućeg ne bi li svom delu dao na životnosti. Upravo zbog toga u filmu koji se zove Sedam veštica dotičnih nećete videti mnogo, barem ne u podrazumevanom i do sada viđenom smislu; prikazana grupa ljudi više liči na konzervativnu i ekstremnu grupu verskih fanatika koja živi daleko od civilizacije i trudi se da urbani deo stanovništva svede na minimum. Oni preziru sve moderno kao da su Amiši, religiozni su (na iskrivljeni način, naravno), imaju svoj sveti cilj poput neke sekte a kao da ni to nije bilo dovoljno u celu priču je ubačen i kanibalizam.


Fokus filma je ipak stavljen na gradsku porodicu, možda i zato što je ona seoska suviše zatvorena i slaba na polju komunikacije. Dok je veštičja porodica vizuelno atraktivnija i jezivija (što svojim izgledom u crnim mantijama, što svojim ubistvenim aktivnostima) ona gradska drži film gledljivijim jer postoje mnogi tinjajući sukobi koji rezultiraju prilično živim konverzacijama i duhovitim rečenicama. Sukob Kate sa drugim članovima svoje porodice je vrlo zanimljiv a duhovitost nastarijeg polusenilnog člana familije daje filmu na ubedljivosti. Nažalost, ubedljivost se gubi kada god u fokus uđe ona druga porodica jer je zaista teško poverovati u to da dve potpuno različite grupe ljudi mogu funkcionisati na istom proistoru (čak i pre početka upotrebe noževa). Na međusobne odnose ove dve porodice je potrošeno veoma malo vremena, možda i zato što autor jednostavno nije znao kako bi nihovi odnosi mogli izgledati i funkcionisali (zapravo zato što i ne bi), a upravo zbog toga je druga polovina filma dosta zbrzana iako donosi relativno dinamično finale. Promašaj je i jedan od mlađih (verski poremećenih) likova koji služi isključivo kao trigger za dalja dešavanja a neubedljiva je i sama veza između ovakve Rose i onakve Aggie.


Film je od nekoliko njegovih aktera prilično slabo odglumljen (mada im ni mestimično neuverljivi scenario nije išao na ruku) dok je od većine odglumljen nešto iznad proseka a pohvalu zaslužuje i kasting jer su za potrebe stare porodice angažovane sasvim odgovarajuće njuške. I pored sporo odmotavajuće priče 7 Witches je gledljiv pre svega zbog mračnog i sumornog ambijenta koji posmatramo od samog monohromatskog prologa pa nadalje. Autor ovog indie filma je uspeo da izvuče vizuelni maksimum koristeći nekakve mračne filtere slike (kada već nije mogao da izvuče više iz traljave priče) a upotreba animacija je svedena na minimum i vidljive su u samo nekoliko navrata. Koloriti i fotografija ponekad jesu mračni ali to, ruku na srce, pogoduje nešto slabijim specijalnim efektima jer su se vizuelne manjkavosti izgubile negde u zamračenim delovima kadra. Neko će ovome dati minus ali mislim da je svakako bolje gledati film ovakve tematike kroz ovakav prikaz nego kroz kristalno jasnu i sterilnu fotografiju. U svakom slučaju - 7 Witches nije predugačak film (jedva 70 minuta) tako da neće biti naporno iskustvo čak i ako vam ne „legne” u potponosti.

+ mračni i sumorni vizuelni stil
+ poneki dijalozi; povremeni humor
— nedovoljan fokus na „vešticama”
— mnogo nedorečenosti i slabosti
— gluma nekih likova; amaterizmi


 Ocena: 4/10

0 коментара:

Постави коментар